ALATNICA

.

+ Alati za remont duha i svesti+

.

ART album ALATNICEje oformljen kao mesto gde će se nalaziti slike koje služe majstorima radionice da nekada, kada je to potrebno, prikazuju mušterijama te slike i, naravno, razgovaraju sa njima o tim slikama. Nadam se da to neće biti “kazna” za naše mušterije, nego blagotvorno sredstvo u procesu transformacije duha i svesti korisnika usluga našeg Remontnog zavoda. Metoda paralelnog prikazivanja slika će biti uvek korišćena ako nam mogućnosti to dozvole.

.

Zalazak Sunca u Beogradu

Sliku otkupio WORD-GOLD-WORD fotopress

ZABRANJENO KOPIRANJE

.

Slika se, naravno, koristi samo kao dodatno sredstvo u transformaciji. Ova slika je iz seta metodike i koristi se uz integralni tekst (biće objavljen) “DRVENI ŠPRAJC I NJEGOV UTICAJ NA MODERNIZACIJU GRAĐENJA U BIASR”. Autor ovog cenjenog naučnog dela je Žika Zlatiborac. Žika je, inače, poznat po tome što je posekao pola šuma Tare i Zlatibora, praveći predivne ŠPRAJCEVE. Nastavak sledi …

*

*        *

15.decembar 2009

Era sa ovog sveta i njegov “testament”

 

Da ne bi slučajni i malobrojni posetioci ovih stranica, pomislili da Sigmina radionica ne radi na terenu, i da vredno ne radi na skupljanju alata i instrumenata za svoju radionicu ….. sledi demant u daljem tekstu.

Na trodnevno nagovaranje jednog prijatelja radionice, morao sam da pristanem, odem i vidim …..

Na moje uporno insistiranje da mi se kaže gde idemo i šta ću tamo videti, uvek isto, idemo da vidiš ! šta da vidim? opet isto, videćeš !

Pripreme su bila kratke. Narednog dana krenusmo.

Iz vrlo važnih razloga, potpuno lične prirode i svoje sebičnosi, ne bih da navodim tačno ime mesta koje sam tog dana “vido” kako se ovde kaže. Vreme je sadašnje. Slike pred mojim očima i pred objektivom malog foto aparata, realne su, i sa ovog sveta.

Puteljak kroz sklop dva brda uz prelepu i bistru planinsku rečicu dovodi nas do proširenja gde se nalazi … prossudite sami …

Natpis ispred …. nedvosmisleno govori da se radi o Banji Vapi, ili kako piše na ulaznoj kapiji – Tošina Banja.

Posle nekoliko minuta posmatranja okoline, banje, mini punionice flaša lekovitom vodom i još nekoliko banjskih elemenata po zamisli Toše, počeo sam polako da sumnjam u realnost slika pred očima. Počeo sam i da se štipam po licu nebi li se probudio, ali .. ipak nije bio san. Pomislih, da me nisu kojim slučajem ukrali vanzemaljci i odveli u Alisinu zemlju, ali … shvatim, nisu ! Na kraju, poverovah da me je prijatelj doveo ispred dobro skrivenih kamera i dobro uradjenih holografskih kulisa, ali… ne bi ni to. Ja sam, ipak u Tošinoj banji, na Zlatiboru, u sred Biasr zemlje. U Tošinom virtuel-eko-biznis-etno-narodno-medicinskom čudu. Pouzdano znam, ako kojim slučajem Kusturica sazna za ovo mesto – eto nama novog filma. A, ako kojim slučajem zna za ovo mesto, a još nije snimio film o Toši i njegovoj banji, to je samo zato što još nije uspeo uspešno da snimi gavrane čuvare, kako lete iznad banje.

Mala tabla uz rečicu, ispred Tošinog “čeda”, jasno objašnjava bolesnima i neobaveštenim slučajnim gostima gde se nalaze.

 

Tabla sa informacijama – spisak bolesti

Napominjem, da je atmosferta prosto avetinjska – remek delo ere s onog sveta je sada apsolutno pusto, poprilično oštećeno, po principu, dodji –vidi – razvali, ponesi šta ti treba !! A narodu iz okoline treba sve, čak i to što je Toša ugradjivao na svom arhitektonskom čedu, a gradio je domaćinski , i ugradjivao domaćinski, po svome, ne žaleći svoje dolare, teškom mukom zaradjenih u belom svetu.

 

Skinuti su prozori, vrata, delovi instalacija, ali i tapete (šarene i lepe) i sve ostalo što je moglo da se skine finim alatima kao što su krampovi, lopatame i slično. Komšije su to uradile samo i isklučivo iz ljubavi prema starcu Toši. Iz velike ljubavi prema njemu, svi su želeli neku uspomenu od nesrećnog deda Toše pa makar to bila i banjska klupa ili klozetska šolja. Da je kojim slučajem u betonskoj flaši visine tri metra i teške nekoliko tona ,koja stremi u nebo, bila kap rakije, znajte, i ona bi bila demontirana. Rakija u ovom kraju je čudo.

Vreme je brzo prolazilo, morao sam nakon poziva iz redionice da krenem ka Beogradu. Pogledao sam ka nebu još jedanput, i na moje čudjenje primetim par gavrana kako lete ledjima okrenutim ka zemlji, što bi rekli piloti – ledjno. Moraću kada dođem u Beograd da se raspitam kod stručnjaka za ptice, koji je razlog takvom letenju.

 

zlatiborsko viktorijanski arhitektonski stil -  motivi po Alisi, Dizniju i Toši

Slika kao budući instrument i alat Sigmine radionice – otkupljena je od ogorčenih i ljutih naslednika deda Toše

 

Krenuli smo istim putem nazad. Dok je automobil poskakivao po makadamu , počela su da naviru pitanja , Zašto…, zašto…, i opet, zašto?

Pre nego što kažem, ko je Toša i šta je Tošina banja, ipak pogledajte nekoliko slika koje sam zabeležio tom prilikom.

 

spomen ČESNA

 

dve flaše,   Eko-Urban-Stop-Tošin

 

Brzinom munja prolazile su ove slike kroz moju glavu. Mali haos postajao je sve veći, košmar sve jači …. dijagnoza sve teža …. i na kraju ….. shvatio sam sve – eureka !!

Moram da budem iskren, nastavak ovog teksta će biti napisan i objavljen na ovom mestu tek kroz nekoliko nedelja, meseci, godina… Razlog postoji i opravdan je.

Tošo, Tošo …