1. Kako sam primljena za saradnika :)))

PREDMET: Prijava za mesto saradnika u SZR

Shodno Vašem pozivu od 13. jula ove godine, prijavljujem se za mesto saradnika u Vašoj cenjenoj Radionici. Ne gajim velike nade da ćete me primiti, jer imam sasvim različit pristup remontu duha i svesti od Vas. Za mene – pre duha i svesti dolazi duša. Pa kako da remontujem duh i svest, ako mi je duša bolesna? A razbolela se od stvarnosti. Zato je meni stvarnosti dosta. Trudim se da sa njom imam samo onoliko dodira koliko moram. I ne smatram da njenim opisivanjem mogu bilo šta i bilo koga da “remontujem”, oplemenim, izlečim…

A nije da ne bih mogla.

„Odjutros je još troje kolega dobilo otkaz: dve koleginice koje su se usudile da odu na porodiljsko bolovanje, pa bi sad – pazi bogati! – da se vrate na posao! I kolega koji je već duže vremena na bolovanju, pa kad smo mogli sve to vreme bez njega, ispada da nam i ne treba?

Četvrti kolega je otišao sam. Proveo je sate ispred kabineta velikog bosa čekajući rešenje za godišnji odmor. U džepu je imao uplatu za letovanje u Grčkoj za svoju i još jednu porodicu, sa ukupno četvoro dece. Polazak – večeras! A bos je rešio „da ga nauči pameti“. Ne može se na odmor kad se hoće! Kolega je otputovao na odmor bez rešenja. I rekao je da će po povratku navratiti u firmu po radnu knjižicu.

O svemu ovome sam imala vremena da razmišljam tek kad sam sela autobus GSB-a u kome nije moglo da se diše, ali je moglo pomalo da se razmišlja. No, kako sam se približavala kući, tako su mi i razmišljanja skretala drugim tokom: snaja samo što se nije porodila, po drugi put. Prvi put se, izgleda, nismo baš najbolje snašli, pa su bombonjere “nafilovane” evrima i hiljadarkama otišle u pogrešne ruke. Epilog: jadnica se napatila jer za vreme porođaja nije imao ko da joj kaže da postoji nešto što se zove „epidural“, što smanjuje bolove i na šta svaka porodilja ima pravo, a nakon porođaja je osoblje viđala uglavnom tokom vizita, dok je gorela od temperature sa grudima u otocima… Bogami, ovog puta ćemo morati bolje da se raspitamo kome treba da se “mune” da bismo joj obezbedili koliko-toliko humane uslove tokom porođaja i boravka u bolnici…“

Eto, UMEM JA I TO! Priča se savršeno uklapa u profil ovog mestašca, pogotovo što je 1000% istinita. No, kao što rekoh, šta imam od stavljanja ovakvih stvari na papir? Osim što me duša samo još više boli…

Ne, ovakve tekstove definitivno ostavljam drugima.

A ja dušu lečim ovako:

Samoća

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
na ivicama svemira.
Sitne i zbijene
sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
koliko si u stanju
da prebrodiš trenutak,
jer trenutak je teži
i strašniji i duži
od vremena i večnosti.

Miroslav Antić

Pre nego što odlučite o mom prijemu na rad u Radionicu, želim da budem krajnje iskrena i da priznam da imam i drugih velikih nedostataka: znam i engleski, i ruski, a bogami i srpski, sa sve gramatikom i pravopisom, što je, znam, teški hendikep. Imam i fakultetsku diplomu, i znanje rada na računaru. A što je najgore – VOLIM ovu zemlju BiaSr i imam žarku želju da u njoj vidim, opišem i predstavim svetu sve ono što je ostalo lepo!

Eto! Odluka je na Vama: možete li da pređete preko svih navedenih ograničenja i ipak me primite za saradnika, uz rizik narušavanja koncepcije Radionice?

Nestrpljivo očekujem Vaš odgovor.

Zvezdana